muskarac? Ili samo broj?

Treba da krenem u trecu smenu, ne ide mi se peske, ipak cu zvati taxi, i gle, moralo je i to jednom da se dogodi, bas ON! Od toliko njih, on dodje po mene!

Ulazim u auto, gledam ispred sebe... Drzim se za glavu

"Ej cao pa gde si ti?"

"Cao"

"Gde ces?"

"Na posao!"

"Jesi li ljuta ti na mene?"

"Nisam!"

"Sta ima novo?" - cutim

"Dobro, sta ima staro?" - cutim i dalje...

"Ti bas neces da pricas sa mnom?"

Pucam, znala sam, evo i suza... Od besa...

"O cemu da pricam???? Ja sam ti poslala poruku, nisi odgovorio, nisi nazvao..."

"Jeste, pa da ispadne da sam slab..."

"A sta je ispalo kad sam ti ja poslala poruku?"

"Pa to nije..."

"Daj molim te... Uvek si govorio da mozes da osetis kako sam, kad mi trebas, poslala sam ti poruku trebao si mi vise od svega, na jebeni minut, samo da te cujem... A ti??? Bolelo te je bas za to..."

"Nije tako..." 

"Ma, sta nije??? Da si hteo nazvao bi da si samo..."

Upsss, preterala sam, iznervirala sam se, ne smem to da radim, stavljam ruku na zeludac, opet mi je muka, cutim, trudim se da disem lagano...

"Hej, jel ti dobro?" - klimnem glavom...

"Sigurno si dobro? Sta ti je?"

"Muka mi je"

"Muka ti je? Pa od cega?"

"Od cetvrte nedelje trudnoce..."

"Cetvrta nedelja???"

"Nemoj da racunas, nemoj ni da me pitas nista..."

Stizemo do posla, pruzam pare...

"U redu je ovo.."

"Ne, nije u redu, naplati voznju..."

Izlazim, ne osvrcem se...

Ulazim u kancelariju, palim cigaru, opet opomena... Ne, ne, gasi cigaru... Jaooooj! Kako li ce mi tek kasnije biti... Ne smem ni da pomislim... Evo, zove pa da...

"Molim?"

"Ej, a ko je otac?"

"Moj muz!"

"Jesi li sigurna?"

"sto posto!"

"E bas mi je drago, iskreno..."

"Znam i meni je..."

i to je sada to... Ja imam novi zivot i jos jedan, mali, koji moram da pazim i kome treba da se posvetim... Nece vise On biti "No1" u mojim mislima... :)

I neka, bilo je vreme!