muskarac? Ili samo broj?

srce: "Srećo, gde si??? Dođi molim te... Ili barem pozovi... Samo da te čujem, pa neka prestanem da kucam posle toga... Molim te srećo, molim te!"

mozak: "Jaoooj, samo kukaš... Ućuti više ne mogu da te slušam... Dosta je bilo, ako se ne smiriš, ja ću se potruditi da prestaneš da kucaš... Biće joj bolje ako samo ja radim..."

srce: "Kako možeš? Tebi ne fali? A ko je pisao sve one pesme??? Ja? Ha! Pa ti si to smislio... Ti si sve pamtio, pomno pratio... Do tebe je prvi došao... A ti si ga pustio da rani mene..."

mozak: "Ali zato sada, kada je sve gotovo, kad ga je ostavila... Da je samo do mene, već bi zaboravio da je On ikada i postojao, da nije tebe i te tvoje glupe patetike... Ubićeš je tako... Nije više tako jaka kao nekada... Prestani da kucaš za njega i počni za druge, koji su malo vredniji... Koji su bolji za nju - spasi je!"

srce: "Ti uopšte nisi romantičan, zar nije lepo ono što su imali... I kako se samo osmehivala, kako je samo bila srećna... Kako se samo smejala... A kako ga je gledala, grlila i ljubila? Jel si to video?"

mozak: "Ma video sam, znam... Ali sad plače, tužna je, boli je - pati!!! To je najbolje što je uradila... Nemoj da joj vratiš iluziju, da je pustiš da ponovo prolazi kroz sve... Neka, nek boli sad, proći će..."

srce: "Da, ostavila ga je zato što si joj ti tako naredio, a ja? Ja krvarim... Šta je sa onim mislima koje ti projektuješ u njene oči, njene snove? To mene boli... I nju... Više ne sme ni da spava... Čim ona zatvori oči eto njega..."

mozak: "Tako je najbolje za sve... Za nju, njenog muža, i za Njega... Neka njih dvoje budu srećni kao nekada... Kucaj brže i jače za tog čoveka što je kraj nje i što je voli... Koji je dobar, pošten i sve bi za nju uradio... A šta je ovaj što ga zoveš "srećom" uradio za nju? Šta joj je dao sem tuge..."

srce: "Dao joj je najjača osećanja koja je ikada imala..."

mozak: "Dao joj je samo nespokoj i tugu... Da, jeste, još nešto najjače joj je dao... Najjaču bol... Koju nikada osetila nije... Kako ga možeš zvati nakon toga??? Nikada neću dopustiti rukama da uzmu telefon i nazovu ga... Nikada više..."

srce: "Ha, a zašto si dozvolio rukama da se jave na telefon juče kada je on zvao??? Zašto je nisi ubedio da se okrene i pusti da zvoni..."

mozak: "Pa zato što mu je ona rekla da je nikada više ne zove privatno... On kakav god da je, ipak mu ona znači, ne bi joj to uradio... Znao sam da je zove službeno, da mu treba ona da mu pomogne i bilo je tako..."

srce: "Ponašaš se kao muškarac! Pa zar ti, koji misliš, nisi mogao da zaključiš da je zove "poslovno" za nešto što je mogao bilo ko da mu pomogne, nije baš nju morao da zove... A zašto je nazvao??? Hteo je iz običnog razgovora sa njom dok mu pomaže oko čega već, da čuje da li je dobro..."

mozak: "I bila je! Ne baš dobro, al bila je bolje... I onda On nazove... I ti poskočiš do neba... Zakucaš tako jako, da ruke poslušaju tebe a ne mene... Ali eto, nije rekao ni jednu lepu reč, ni jedno pitanje privatno, ni "kako si?" nije je pitao... Tako da moraš da preboliš... On se neće vratiti..."

srce: "Dok god ja krvarim, ona će da pati... Nju će da boli... A ti? Zašto joj braniš?"

mozak: "Šta hoćeš ti? Njen nespokoj? Nije jela i spavala kako treba već tri meseca... Hoćeš one igre toplo - hladno? Doći ću - neću doći... Videćemo se sutra - videćemo se od nedelje... Čućemo se, pa ne zove? Tad ti je lakše jel? Ućuti više... Pusti je... Samo joj donosiš nevolje, a sad je ubijaš"

* * * Srce je ućutalo, nije više imalo argumenata...